Gavrila Principa 51, Podgorica prgizanas@gmail.com +38269345069

A kad će da dođu ostali građani?

Pođoh do zgrade Skupštine. Kiša, hladno. Stadoh na plato pred stepenicama. Jedan službenik Uprave policije ispred. Drugi je na ćošku zgrade.

U 19.25 objavih status sa pitanjem “Đe ste?”.

Prolaze građani. Prođe i urednica jednog nezavisnog medija. Ne okrenu se na mene, koji sâm, po kiši, bez kišobrana, u jakni sa kapuljačom, stojim na osvijetljenom platou. Prepoznah s druge strane bulevara jednog građanskog aktivistu kako pješači. Ni on se ne okrenu. Znam, njemu je ova zgrada, u kojoj bi trebalo da bude Skupština sa predstavnicima građana, jednostavno odvratna. Zato i ide drugom stranom ulice.

E da! Prođe i priličan broj zgodnih žena. Sa ove strane bulevara, pored zgrade Skupštine. Pomislih – u evropskim gradovima đevojke se kreću oko sportskih objekata i lokala đe borave vrhunski sportisti. Ove naše prolaze pored Skupštine jer su nam političari elita, zarađuju dobro, imaju brojne privilegije. A sport nam je propao!

Nakon pola sata, prilazi mi policajac i traži mi ličnu kartu. Pitam “zašto”. Ne razumije što ga pitam. Ponovih. Kaže zbunjeno “imam pravo da ti tražim”. Upitah, dok mu dajem, da li mu je to naredio starješina iz zgrade ili starješine koje prolaze vozilima, pa me viđoše.

Zbunjen, ne odgovara. Uzima ličnu, upisuje podatke. Pitam ga “znaš li da će većina tih starješina u zatvor kada dođe demokratija”. Brz pogled prema meni, zabrinut kaže “ne znam”.

Preko radio veze zove čuvenu Moraču i govori moj matični broj. Odgovaraju mu: “Napad na službeno lice, omalovažavanje službenog lica, organizovanje neprijavljenog skupa”.

Kažem mu “eto vidite, napad na službeno lice je događaj pred Ustavnim sudom, kada je policija primijenila silu prema majkama, korisnicama doživotne naknade, a mene uhapsili, sa prekršajnom prijavom me doveli kod sudije, koji nakon moje izjave naredi da se osnovni tužilac odredi da li su policajci prekršili zakon prilikom mog privođenja. Nikad ništa od toga.

Drugi slučaj je kada me je policija lišila slobode, jer se nisam javio ODMAH na njihov poziv da me u svojstvu građanina saslušaju, zbog učešća u performansu. Pa da bi opravdali prebijanje prilikom privođenja, u prijavi navedoše da sam ih omalovažavao i odupirao se hapšenju. Postupak je, po mojoj žalbi, kod drugostepenog organa.

Treće je zbog performansa građana pred Ustavnim sudom, đe me optužiše da sam organizator neprijavljenog okupljanja. Održano jedno ročište. Rekoh službeniku policije – eto vidite, zbog moje borbe za demokratiju, slobodu građanina i poštovanje Ustava, oni nabrajaju njihove prijave, đe postupci nijesu okončani. Naravno da im slijedi zatvor”.

Promrlja da radi što mu kažu da bi zaradio koru hljeba.

Nemam ništa protiv njega.

Dođe i Marko (nemoj ko da pita koji Marko).

Ostadoh sat i po vremena. Mokar, ozebao, zadovoljan. Zadovoljan što je došao Marko.

Zaboravih – pita policajac preko radio veze policajca pred Skupštinom što ću ja tu. Odgovaram “došao sam da vidim hoće li građani da dođu i kažu da je kvazipremijer kriminalac”.

Pita me “pa je li prijavljen skup”.

Odgovaram isto “došao sam da vidim hoće li građani da dođu i kažu da je kvazipremijer kriminalac”.

On prenosi kolegi. Ponovo me pita:

“A kad će da dođu ostali građani?”

Kažem – “ne znam, bilo kad, nekad, ikad…”.

Dragan Sošić, građanski aktivsta

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *